Nazad u kratke rukave

Danas sam ugledao cileansko more I prvi put me pravo sunce ugrijalo otkad sam ovdje – toliko da sam dobar dio dana proveo u kratkim rukavima. U Santiagu sam jutros uhvatio bus I za sat I po sam bio u Vina Del Maru. Dan je bio haos, sunce, more, I plaza su me ugrijali za cas. Grad inace ima oko 300,000 stanovnika, I prilicno je napucan I skup - bar za cileanske uslove. Nije slucajno predsjednica Cilea izabrala da ovdje ima rezidenciju. Inace je spojen sa Valparaisom, istorijskim mjestom koje me zapravo vise interesuje I gdje mislim da cu provesti vise vremena u sljedeca 2 dana.

Dan sam proveo suncajuci se I setkajuci se po plazi. Grad bas nije po mom ukusu jer je prilicno bezlican I beskarakteran al drago mi je sam vidio jos malo od Cilea. Od Valparaisa ocekujem vise.

Smjestio sam se u jednom simpaticnom hotelcicu, dobio sam dobar deal jer nije sezona. Imam I kakav takav pogled na okean I sunca u sobi da me ujutro probudi. Problem je opet ledena soba sto u principu osjecam jedino preko noci jer po danu je ugrije sunce.

Dakle najzanimljivije sto mi se danas desilo je bio vecernji izlazak. Ovdje sam se nasao sa mojim drugim kontaktom iz Toronta, Rodrigom koji zivi u Vini Del Mar. Nasli smo se u 9, I on je predlozio da se pridruzimo njegovom drustvu – kolegama s posla koji su cugali u obliznjem kaficu. Naravno prihvatio sam, ovih dana sam opet on druzeljubivi ja. Kafic je bio odlican, onako ko nas, polu mracna atmosfera, dobra zika pici, parovi se ljubakaju, cuga se I pusi sve u 16 – bas sam se sjetio predratnog Sarajeva…Rodrigo je novinar tako da su svi oni (njih sestero) bili iz lokalne izdavacke kuce. Drustvo je bilo bas veselo, zajebancija non stop, njih troje novinara, 2 profesora I sekretarica s kojim sam ja inace najvise asikovao. Naravno prvo su me svi ispreskakali kad sam pokusao da proturim ideju da se u Cileu predstavljam kao Gogo – kao lakse je za zapamtiti I zvuci manje ne-engleski nego moje ime. To su povezali sa Go-go dancers I onako se slatko ismijali. Kad su tu temu iscrpili, onda su se prihvatili da me loze kako je obicaj u Cileu da stranci placaju racun kad se tek upoznaju s nekim. I to sve nakon sto su svi narucili pice I mezu. Al nisam ni ja od juce, podnio sam to sportski. Tu sam I ja drmnuo nekoliko pisco-sour-a to je inace lokalno pice – I njihov ponos. Ukratko – kiselo, slatko I brzo hvata. Tu sam se totalno opustio, spanski mi je potekao ko iz rukava. Kasnije su pocele karaoke, sve neke lokalne verzije Tajci, Mise, Tereze I slicnih – a sto vole zalopojke – cudo jedno. Kasnije sam I ja propjevao na spanskom. Uglavnom drustvo je bilo veselo a I ja s njima – dakle prvo druzenje sa lokalcima je proslo super – jos jedan dobar znak. Inace racun su platili oni, jos jedna slicnost u obicajima s nasim narodom.

Budzet dana:
Povratna karta Tur-bus Santiago – Vina Del Mar US$12
Hotel Capric Vina Del Mar (2 krevetna soba sa kupatilom) US$19
Casa odlicnog bijelog vina US$1.50